Gledam u tanjir i ne mogu da se otrgnem mislima kako bi ova salata bila vrlo zgodna da nahranim svoju gusku. Guska beše lepa, velika i bela kao sneg. Čak joj je i kljun, dok ga je još imala bio beo. Oči staklene i vedre. Nije se bunila kada bih je zajahala ili snažno grlila njen dugi, debeli, grubi vrat.
Već možda naslućujete da moja guska nije obična guska. Ona je umesto 'peraja' imala dva crna točka. I priča o mojoj guski je priča o potrebi da se nahrani drugo biće, posebno neko koga volite i ko vam je drag i da se ta potreba kod pojedinaca javlja vrlo rano. Neki pripisuju tu potrebu pukoj imitaciji, ponavljanu radnje koju praktikujete iznova i iznova svakodnevno pa je u igri imitirate. Ipak, kod pojedine dece se jednostavno javlja potreba da hranite svoje drugare i to za pravo. Tako sam ja svojoj guski napravila ‘prava’ usta, otvor, i redovno je hranila. Kako su usta nastala ostaje i dan danas misterija. Roditelji nisu imali pojma da ja hranim svoju plastičnu gusku do momenta dok nije počeo da se oseća smrad. Moja guska se ‘razbolela’ jer nisam pazila kako je hranim.
Naravno da to nije tačno, i da svi sada znamo zašto se guska ‘razbolela’ ali nas ta priča o ishrani i zdravlju vodi do sledećeg pojma, a to je ostava ili špajiz. Možda se pitate kakve sad to veze ima jedno sa drugim. Evo objašnjenja ili bar pokušaja da se objasnim.
Često smo umorni, posebno kada treba da pripremimo obrok, pa nas mrzi da kuvamo, pa nekad i nemamo ideju šta bi mogli da pripremimo, pa nam je špajiz prazan ili pretrpan ‘glupostima’. E onda naručujemo nešto na brzaka, natrpamo se previše obrađenom ili ultra-prerađenom hranom.. a baš taj špajiz koji sam pomenula, ostava, ili par polica kuhinjskog ormarića treba da čuva suve ili konzervisane namirnice, važan materijal za zidanje obroka. U mom su uvek na policama, brašna, pirinač kratki, obli, i crni kad ga ulovim na akciji, pa testenine raznih oblika, nudle, glavice luka crnog, belog, ljubičanstvenog, ulja, začini, soli sitne i krupne, morske i kuhinjske, konzerve pelata, seckanog paradajza, orašasti plodovi, krompir, pasulj suvi, konzerve pasulja, sočiva, leblebije.. poenta je da svašta doborg može uvek da se nađe.
Kad smo kod sočiva, kod mene uvek mora da bude bar neka konzerva ili sočiva ili pasulja. To su moje SOS namirnice iz špajiza za pripremu brzih obroka. I baš ova braon sočiva su mi trenutno omiljena u salatama. Ne moram stvarno da vas podsećam koliko su sočiva dobra za vas u smislu koliko su vredna namirnica i odličan izvor vlakana. Nekom drugom prilikom ću citirati naučne radove i saznanja do kojih se stiglo, ali imajte na umu da unosom namirnica koja su bogata vlaknima umanjujete šansu namirnicama koje vas ‘ubijaju’.
Sad kada znamo koliko je ova salata moćna treba reći da se može spremiti za 10-15 minuta, i to ukoliko se odlučimo da je pravimo u ovoj verzij koja uključuje kuvani krompir i šargarepu. Meni se ovaj krompir sečen na kocke skuvao bukvalno za deset minuta, tako da je krupnije nasečena šargarepa ostala al dente, što je ok.
Za ovaj brzi 'moćni' obrok takozvani sos špajiz obrok vam treba (za dve osobe):
2 srednja krompira
2 veće šargarepe
2 mlada luka
konzerva braon sočiva
dve male konzerve tune u komadu (može da se zameni sa dva kuvana jaja, ili dimljenom ribom)
so, biber, maslinovo ulje
Dok se krompir i šargarepa kuvaju, za to vreme isecite luk i pomešajte sa ocedjenim sočivima i ocedjenom ribom. Lagano posolite i pouljite. Kada je povrće kuvano, ocedite i dodajte ostalim namirnicama. Promešajte i začinite biberom i dodajte soli ukoliko je potrebno.
Idelano dok je još krompir vruć, ali prija i kada se prohladi.
