vafl

Nekada davno, ali stvarno davno, dok je sneg redovno padao u većim količinama tokom zime, na okretnici autobusa broj tri u čuvenom kiosku crvene boje jedna žena je pravila najbolji vegeterijano i američku palačinku. Vegeterijano je bio poseban zbog majoneza koji je bio domaće radinosti i lepinje koja je bila vazdušašta. I iskreno mislim da nisam upoznala nikoga ko nije voleo pržene krompiriće. Ali posebno mesto u mom sećanu pripada, i to sasvim zasluženo, palačinki. Ona se prodavala kao američka ali je ukusom, to ću tek kasnije otkriti, ustvari bila vafl ili bar neka preteča istog. Nisu mogli da se biraju ukusi, jer ih nije bilo, palačinka je bila namazana kombinacijom marmelade i džema od kajsije i služila se sa dosta šlaga. Kod kuće smo pekli tanke palačinke (crêpes) i kasnije na presici pravili bakin kolač ali to nije bio ukus te 'američke palačinke'. Šef Magnus Nilsson u svojoj knjizi the Nordic Baking Book kaže You know one of those times when it feels like the world starts spinning around you for a little moment of happiness. I to je ono što je on osetio sa svojih pet godina, baš kao i ja sa svojih malih pet godina, taj momenat sreće i to zbog palačinke, i to palačinke iz kioska, e to se ne zaboravlja. 

Kada su u pitanju jela koja se prave od svega par namirnica, kao što je palačinka u ovom slučaju, namirnice su te koje diktiraju ukus i kako će u konačnici jelo okusovati, odnosno kakvog će ukusa biti. Mleko treba da je od krave koja nije ceo svoj životni vek provela zavezana u štali, jaja od koka šetačica koje slobodno kljucaju na farmama, a brašno treba da bude napravljeno od žitarice koja se uzgajala tokom leta i posle sušila i mlela u mlinu. I ono što je svakako važno je i to da ovi proizvodi ne smeju da budu luksuz, nego naprotiv, ovo je hrana koja je domaća i koja treba da je dostupna svima. Kako su tokom vremena stvari iskliznule, a tako i naš imuni sistem, recept kojim se bavim u ovom postu zahteva svega dve namirnice (so i šećer se nekako podrazumevaju).

Dakle vraćam se u detinjstvo, pravim hrskavi vafl ustvari pravim sećanje na 'američku palačinku'. Magnus Nilsson za ovaj svoj recept kaže da su ovi vafli hrskavi i delikatni na gotovo nerealan način, i ja mogu samo da se složim. Jedu se vrući tj. čim izađu iz prese/aparata za vafle i to sa šlagom (umućena nezaslađena pavlaka za šlag) i džemom, ali ovog puta domaćim džemom od jagode. 

Aparat koji koristim ne štanca vafle u obliku srca, iako su baš ti srcoliki klasični skandinavski i najčešće se i koriste u većem delu nordijske regije.  

HRSKAVI VAFLI

180g mekog brašna

200ml vode

300ml nezaslađene pavlake za šlag

prstohvat soli i šećera, ali dobar (ne stidljiv) prstohvat

U posudu u kojoj ćete mutiti vafle sipajte redom, brašno, šećer i so i dodavajući vodu i mešajući formirajte smesu. U zasebnoj posudi umutite pavlaku za šlag ali pazite da je ne premutite, treba da ostane onako mekana kada se umuti. Umućenu pavlaku lagano dodajte smesi od brašna i vode, polako sjediniti kako ne biste premutili.

Zagrejte aparat za vafle po uputstvu, premažite rastopljenim puterom (ovo uradite samo pre početka pečenja). Sipajte određenu količinu smese i pecite dok vafli ne budu dobro zlatne boje. Ponovite sa ostatkom smese. Jedite vruće uz šlag i džem po izboru.

 

džem iz kesice od narandže i mandarina

Već par dana razmišljam da li da postujem 'recept' za ovaj džem. I konačno sam prelomila, stavljam nešto što je u domenu uputa sa kesice. Kako mi profesija ne dozvoljava da samo 'ispustim' svoju verziju na papir, moram da objasnim zašto to radim i zašto mi je u redu da se i ovaj 'recept' nađe na blogu.

Prvo da budemo načisto, ovo nije marmelada, jer nema ništa lepše od marmelade od narandži. Isto tako moram reći da za marmeladu, po mojim standardima, moraju da budu neprskani citrusi ili bar da znam poreklo (poznajem proizvođača). Nije ni žele, koji je isto božanstven ali zahteva upotrebu kore (na drugačiji način od marmelade). Svakako oba procesa zahtevaju angažman od dva dana, što u mom slučaju nije problem, ali nekada jednostavno poželiš da nešto napraviš u kratkom vremesnkom roku. 

Dakle ovo je džem sa dodatkom pektina (jer ne koristimo koru, i ne ostavljamo da se sav sadržaj iz narandže kuva u vodi i posle tokom nekoliko sati cedi i onda naknadno meša sa šećerom i kuva do određene temperature). 

Nekada sam ovaj instant džem pravila koristeći šećer za džemove (sugar jam) koji sam kupovala u inostranstvu. To je šećer sa dodatkom prirodnog pektina, uglavnom od jabuke, i moram reći da je to prva opcija ako bih mogla da biram, ali kako više nemam tu mogućnost i kako nisam išla u potragu za pektinom od jabuke, odlučila sam da koristim džemfix i prigrlim sva tri E broja koja se izlistavaju na poleđini kesice. 

Narandže koje sam kupila imaju deklaraciju na kojoj je istaknuto da su za ceđenje, tako da ne bih ni pod kojim uslovima koristila koru. Mandarine su bile na ekstra akciji, tako da sam dodala sok od mandarina u pulpu od mlevenih narandži.

Narandže operem i oljuštrim koru nožem, tako da skinem i deo opne. Presečem na pola i izvadim koštice ukoliko ih ima, ovde nije bila niti jedna i sklonim onaj beli deo iz sredine. Stavim u blender, i sameljem. Izmerim mlevenu narandžu, tako da bude oko 1kg i dodam sok od cedjenih mandarina i sok od pola limuna. Sve ukupno treba da teži 1,2kg do 1,3kg. Izmerim kao po uputstvu 350g šećera i pomešam od toga dve kašike sa sadržajem iz kesice (džemfix) i to dodam u smesu od narandže i mandarina. Stavim na najjaču vatru i mešam non stop dok ne proključa, i čim proključa dodam ostatak šećera. Mešam i pustim da kuva na najjače minut. Sklonim sa vatre, sačekam koji minut samo da se stiša, promešam i punim sterilisane tegle. Kada se ohladi ide u frižider. 

Ono što se dobije je nešto između želea i džema, vrlo lagane note, toliko lagane da bi mogao onako iz tegle da se konzumira velikom kašikom. Ja ovo zovem instant džem od narandže ili sveži džem od narandže iz kesice :)

Probajte, neće vam škoditi. 

 

puter od pečenih badema

Po beleškama, jer moj mozak ne pamti baš jasno sve datume, sledeće godine će biti tačno decenija kako pravim namaz od badema, odnosno u narodu poznat kao puter od badema. Neverovatno je kako pored marcipana postoji još jedna delicija koju kreira takoreći sam orašasti plod i to uz pomoć pećnice i meljača tj. blendera. Uglavnom stoji napomena da vam je potreban jak blender kako biste samleli bademe do konzistencije putera, i kako je moj blender iz 2007. godine (i dalje zdrav i prav), sumnjala sam da ću uspeti. Samo sam tada, te davne 2015. godine, posumnjala u svoj blender i nikada više, evo zajedno i dan danas miksamo orašaste plodove bez problema. Ono što je za moj malo stariji blender važno i kako mu ja olakšavam proces jeste da orašaste plodove meljem dok su još topli i došla sam do idealne gramaže koja odgovara njegovoj veličini (zapremini), što je u našem slučaju 300 grama.

Od samog početka sam odlučila da ne natapam bademe u vodi i posle vršim dehidriranje. Vrlo sam svesna u kakvim uslovima se određene namirnice skladište, čuvaju i pakuju ali isto tako čvrsto verujem da nakon što istostiram bademe, oni pored toga što imaju savršenu aromu dodatno zadovolje i moj mikrobiološki kriterijum. Naravno, uvek se prema mogućnostima potrudim da nađem kvalitetnu namirnicu, što je nekad izazov.

U samom početku sam pravila namaz samo od badema, samo mleveni pečeni bademi. Tokom godina sam probavala sa dodacima, i ono što je ostao zlatni standard za moj puter od badema su tostirani bademi, malo morske soli i 3-4 kašike suncokretovog ulja. Ulje u ovom slučaju mora biti neutralno jer su bademi zvezda. Ulje je tu radi konzistencije tj. ukoliko želite da imate puter koji je u mazivom stanju direktno iz frižidera, tada dodajete ulje. Isto tako, količina ulja diktira koliko 'tečan' će namaz da bude. Ne dodajem zaslađivače jer volim da uvek imam mogućnost da ga koristim i za slana jela, dresinge, plus ukoliko je badem kvalitetan on je već sam po sebi blago slatkast i prstohvat dobre morske soli samo upotpuni celu priču. Pritom, što manje dodataka duži rok trajanja.

za moj savršeni puter od pečenih badema vam treba:

300g sirovih badema

prstohvat morske soli

3-4 kašike suncokretovog ulja

Bademe tostirajte u zagrejanoj pećnici na 150^oC-160^oC, 15-tak minuta. Miris tostiranog badema vam kaže kada ste spremni za sledeći korak. Tostirane bademe ubacite u blender i krećete da miksate na najjače. Posle otprilike 5 minuta biće potrebno da povremeno zaustavljate blender kako bi špatulicom skinuli mleveni badem sa zidova blendera. Nakon 10 minuta ja napravim pauzu da se blender odmori. Budite uporni i ni slučajno ne dodavajte vodu!! Nakon kratke pauze nastavljam sa blendanjem još nekih 5 minuta. Kada je puter zadovoljavajuće konzistencije dodajem malo soli i 3-4 kašike ulja, pustim još koji sekund blender da odradi svoje i to je to, puter je spreman za teglu. U frižideru tokom hlađenja on se blago zgusne ali nikada sasvim jer smo dodali ulje.