vafl

Nekada davno, ali stvarno davno, dok je sneg redovno padao u većim količinama tokom zime, na okretnici autobusa broj tri u čuvenom kiosku crvene boje jedna žena je pravila najbolji vegeterijano i američku palačinku. Vegeterijano je bio poseban zbog majoneza koji je bio domaće radinosti i lepinje koja je bila vazdušašta. I iskreno mislim da nisam upoznala nikoga ko nije voleo pržene krompiriće. Ali posebno mesto u mom sećanu pripada, i to sasvim zasluženo, palačinki. Ona se prodavala kao američka ali je ukusom, to ću tek kasnije otkriti, ustvari bila vafl ili bar neka preteča istog. Nisu mogli da se biraju ukusi, jer ih nije bilo, palačinka je bila namazana kombinacijom marmelade i džema od kajsije i služila se sa dosta šlaga. Kod kuće smo pekli tanke palačinke (crêpes) i kasnije na presici pravili bakin kolač ali to nije bio ukus te 'američke palačinke'. Šef Magnus Nilsson u svojoj knjizi the Nordic Baking Book kaže You know one of those times when it feels like the world starts spinning around you for a little moment of happiness. I to je ono što je on osetio sa svojih pet godina, baš kao i ja sa svojih malih pet godina, taj momenat sreće i to zbog palačinke, i to palačinke iz kioska, e to se ne zaboravlja. 

Kada su u pitanju jela koja se prave od svega par namirnica, kao što je palačinka u ovom slučaju, namirnice su te koje diktiraju ukus i kako će u konačnici jelo okusovati, odnosno kakvog će ukusa biti. Mleko treba da je od krave koja nije ceo svoj životni vek provela zavezana u štali, jaja od koka šetačica koje slobodno kljucaju na farmama, a brašno treba da bude napravljeno od žitarice koja se uzgajala tokom leta i posle sušila i mlela u mlinu. I ono što je svakako važno je i to da ovi proizvodi ne smeju da budu luksuz, nego naprotiv, ovo je hrana koja je domaća i koja treba da je dostupna svima. Kako su tokom vremena stvari iskliznule, a tako i naš imuni sistem, recept kojim se bavim u ovom postu zahteva svega dve namirnice (so i šećer se nekako podrazumevaju).

Dakle vraćam se u detinjstvo, pravim hrskavi vafl ustvari pravim sećanje na 'američku palačinku'. Magnus Nilsson za ovaj svoj recept kaže da su ovi vafli hrskavi i delikatni na gotovo nerealan način, i ja mogu samo da se složim. Jedu se vrući tj. čim izađu iz prese/aparata za vafle i to sa šlagom (umućena nezaslađena pavlaka za šlag) i džemom, ali ovog puta domaćim džemom od jagode. 

Aparat koji koristim ne štanca vafle u obliku srca, iako su baš ti srcoliki klasični skandinavski i najčešće se i koriste u većem delu nordijske regije.  

HRSKAVI VAFLI

180g mekog brašna

200ml vode

300ml nezaslađene pavlake za šlag

prstohvat soli i šećera, ali dobar (ne stidljiv) prstohvat

U posudu u kojoj ćete mutiti vafle sipajte redom, brašno, šećer i so i dodavajući vodu i mešajući formirajte smesu. U zasebnoj posudi umutite pavlaku za šlag ali pazite da je ne premutite, treba da ostane onako mekana kada se umuti. Umućenu pavlaku lagano dodajte smesi od brašna i vode, polako sjediniti kako ne biste premutili.

Zagrejte aparat za vafle po uputstvu, premažite rastopljenim puterom (ovo uradite samo pre početka pečenja). Sipajte određenu količinu smese i pecite dok vafli ne budu dobro zlatne boje. Ponovite sa ostatkom smese. Jedite vruće uz šlag i džem po izboru.