sendvić sa sardinama

Moja baba Bosiljka, žena zdravog apetita i rumenih obraza, vazda nasmejana je svoju stasitost i stamenost, a posebno gurmanski štih klesala na kemenitoj sunčanoj podlozi mediteranskog pojasa, dok su joj njene pčelice zujale oko glave. Ali, uvek to neko ali dodje da sreću pokvari, i silom svetskih prilika, kao i većina ljudi je morala da svoje iščupano korenje zasadi na neko drugo mesto. Neki su uspeli da se nanovo ukorene i da nastave da rastu, na tim novim, drugačijim podlogama, vrlo često neprimerenim njihovom korenju.

Baba se snašla, ako ta reč uopšte nešto znači, a i svakako nije značajno za ovu priču. Ono što jeste važno je to da Bosiljka nije umela da izgovori reč sendvič nego je uvek izgovarala sendvić. Tako sam ja odrasla uz sendviće, i ovaj sa sardinama iz konzerve je u njenu čast, i za njen gušt, jer je obožavala sardine iz konzerve (koje svakako nije nikada jela na sendviću, posebno ne na zapečenom hlebu premazanim krem sirom). Ipak, znam da bi ga s guštom potamanila, jer je sočan, ima maslinovog ulja, ljutike, korice limuna i zalogaji se, iako hleb hrska, tope. 

1. Pomešajte kašiku krem sira sa dve kašike domaće pavlake (abc krem sir i domaća pavlaka sa pijace)
2. Lagano tostirajte parče hleba i namažite sa namazom od sira i pavlake
3. Pospite sa sitno seckanom ljutikom
4. Poredjajte kriške kuvanog jaja i lagano pritisnite
5. Pospite sa seckanom svežom mirodjijom i seckanim kaparima
6. Prelijte ‘zeleniš’ sa malo maslinovog ulja i pobiberite
7. Naredjajte sardine iz konzerve (mirna rovinj, ili žuto pakovanje mirela, meni već dugo najbolje na našem tržištu, jadranska sardina u biljnom ulju)
8. Sitno narendajte koru neprskanog limuna preko sardina

Ovaj sendvič može da zadovolji kriterijume doručka, laganog ručka, pa čak i večere. Obiluje namirnicama koje su dobre za vaš organizam. Od kozervirane ribe, sardine su na prvom mestu po hranljivosti i nutritivnoj vrednosti. Bitno je da izaberete onu koja je kvalitetna, a ova nije skupa i što je još važnije ukusna je. 

torta od limuna i narandže

Prošle nedelje, bez da su se najavili, mi stigli limun i naranče sa Lastova. I ja šta ću, odmah krenula da ih jedem. Još dok sam ih vozila biciklom do kuće, zagrebala sam malo po kori noktom, uh baš me obuzelo čisto zadovoljstvo. Bilo je već veče, ja onako ushićena i željna, u naletu sreće pojela celi jedan limun. Posle sam se sabrala i obuzdala, ali onda krenula panika da ako tako nastavim neće ništa da mi ostane. Legla u krevet, a sve, bukvalno sve, miriši na njih. Potpuni uron u citrus raj. I krenem da razmišljam šta mi je činiti, kako da rasporedim i 'pametno utrošim' svo to blago. Entuzijastično sam napravila poduži spisak, ali do sada sam ih jela svaki dan, plus rendala koru limuna na sve što sam spremala od jela. Kandirala sam kore naranče, o tome za koji dan. Ali ovaj kolač, njega nikada ne izostavljam. On je oda limunu. Najbolji ikada! Jednostavno se pravi, ukusi su intenzivni, ja malo odužim postupak jer sama blanširam bademe, pa ih tositram i meljem, ali ako se to kupi kao gotov proizvod onda je sam postupak praktično merenje, miksiranje i pečenje.

O ovoj torti sam pisala još 2018-te godine. Mislim da sam doživela citrusni šok kada sam je prvi put probala. Od tada ovo je prvo na šta pomislim kada treba da proslavim limun i ljubav prema limunu.

U originalnoj verziji ova torta se zove torta od badema i rikote (ricotta sir) i u originalnoj verziji je kreator recepta Elisabeth Prueitt (slastičarka iz San Franciska, ko-osnivačica lanca čuvene Tartine pekare). Ja sam tokom godina probavala, menjala neke sastojke. Ono što mogu da kažem je da bademi mogu da budu i sa korom, samo da budu lepo, sitno mleveni, da bude brašno od badema. Isto tako je dobro da se koristi palenta. Kada sam koristila kukuruzno brašno nije dobro ispalo. Dobro ispadne i kada je palenta malo zrnastija, ali je tekstura torte lepša kada je zrno sitnije. Danas sam koristila dva limuna i jednu narandžu, zato što su bili veliki, ali sam zapisala gramažu, tako da ukoliko se odlučite da pravite imate tačna uputstva. Kada sam je slikala te 2018-te, pravila sam je u okruglom kalupu od 22cm, sada sam koristila četvrtasti, dimenzija 20x26cm.

Sastojke izmerite i pripremite pre pripreme.

Torta od limuna i narandže:

narandža, velika (360g) ili dve manje

šećer, 110g + 150g

voda, 30ml (dve supene kašike)

maslac, sobna temperatura, 110g

3 jaja (M veličina), odvojiti žumanca od belanaca

2 limuna (420g), koristite koru i sok

ricotta sir, 170g

palenta, 60g

fino mleveni bademi, 135g

prstohvat soli

Ukoliko koristite sirove bademe, izmerite 20g više od potrebne količine, prelijte bademe kipućom vodom i ostavite da odstoje jedan minut. Ocedite i isperite hladnom vodom. Skinite ljusku, tako što ćete bademe bukvalno da istiskujete iz opne. Zagrejte pećnicu na 160 stepeni i tostirajte bademe oko 10 minuta, pazite da se ne prepeku. Ohladite i fino sameljite.

Limun i narandžu operite i posušite. Narandžu izrežite na tanke ploške (sve sa korom). Pomešajte 110g šećera sa dve kašike vode. 

U većoj posudi penasto mikserom umutite maslac i 150g šećera, zatim dodajte jedno po jedno žumance i sjedinite sve. Dodajte rendanu koru od limuna, sok od limuna, promešajte, zatim dodajte sir, bademe i palentu i sve lagano sjedinite da dobijete kompaktnu smesu. Odvojeno umutite belanca sa prstohvatom soli. Kada ste ih čvrsto ulupali lagano ih, u više navrata, pazeći da ne premutite, dodajte smesi od sira i jaja. 

Pleh za pečenje obložite papirom za pečenje. Sipajte smesu od vode i šećera po dnu pleha i poređajte ploške narandže tako da je dno pokriveno sasvim (može i da se preklapa). Izlijte smesu preko narandži i pecite u zagrejanoj pećnici na 170 stepeni C, 40-50 minuta.

Kada je torta gotova, ostavite da se potpuno ohladi na sobnoj temperaturi. Tek kada je sasvim ohlađena, iskrenite tortu na stalak ili tanjir ili dasku za sečenje i skinite papir. Torta se čuva u frižideru, i najbolje je pre knzumiranja ostaviti na sobnoj temperaturi bar 20 minuta. 

Na instagram profilu postoji video zapis, ustvari pokušaj video zapisa koji sam kreirala prvog dana proleća 2018-te godine, kada je padao sneg :)

Sezona citrusa polako prolazi, proslavite, napravite sebi tortu od limuna i narandže.

p.s. možete da škicnete verziju iz 2018-te klikom na link upside-down-hapiness

vafl

Nekada davno, ali stvarno davno, dok je sneg redovno padao u većim količinama tokom zime, na okretnici autobusa broj tri u čuvenom kiosku crvene boje jedna žena je pravila najbolji vegeterijano i američku palačinku. Vegeterijano je bio poseban zbog majoneza koji je bio domaće radinosti i lepinje koja je bila vazdušašta. I iskreno mislim da nisam upoznala nikoga ko nije voleo pržene krompiriće. Ali posebno mesto u mom sećanu pripada, i to sasvim zasluženo, palačinki. Ona se prodavala kao američka ali je ukusom, to ću tek kasnije otkriti, ustvari bila vafl ili bar neka preteča istog. Nisu mogli da se biraju ukusi, jer ih nije bilo, palačinka je bila namazana kombinacijom marmelade i džema od kajsije i služila se sa dosta šlaga. Kod kuće smo pekli tanke palačinke (crêpes) i kasnije na presici pravili bakin kolač ali to nije bio ukus te 'američke palačinke'. Šef Magnus Nilsson u svojoj knjizi the Nordic Baking Book kaže You know one of those times when it feels like the world starts spinning around you for a little moment of happiness. I to je ono što je on osetio sa svojih pet godina, baš kao i ja sa svojih malih pet godina, taj momenat sreće i to zbog palačinke, i to palačinke iz kioska, e to se ne zaboravlja. 

Kada su u pitanju jela koja se prave od svega par namirnica, kao što je palačinka u ovom slučaju, namirnice su te koje diktiraju ukus i kako će u konačnici jelo okusovati, odnosno kakvog će ukusa biti. Mleko treba da je od krave koja nije ceo svoj životni vek provela zavezana u štali, jaja od koka šetačica koje slobodno kljucaju na farmama, a brašno treba da bude napravljeno od žitarice koja se uzgajala tokom leta i posle sušila i mlela u mlinu. I ono što je svakako važno je i to da ovi proizvodi ne smeju da budu luksuz, nego naprotiv, ovo je hrana koja je domaća i koja treba da je dostupna svima. Kako su tokom vremena stvari iskliznule, a tako i naš imuni sistem, recept kojim se bavim u ovom postu zahteva svega dve namirnice (so i šećer se nekako podrazumevaju).

Dakle vraćam se u detinjstvo, pravim hrskavi vafl ustvari pravim sećanje na 'američku palačinku'. Magnus Nilsson za ovaj svoj recept kaže da su ovi vafli hrskavi i delikatni na gotovo nerealan način, i ja mogu samo da se složim. Jedu se vrući tj. čim izađu iz prese/aparata za vafle i to sa šlagom (umućena nezaslađena pavlaka za šlag) i džemom, ali ovog puta domaćim džemom od jagode. 

Aparat koji koristim ne štanca vafle u obliku srca, iako su baš ti srcoliki klasični skandinavski i najčešće se i koriste u većem delu nordijske regije.  

HRSKAVI VAFLI

180g mekog brašna

200ml vode

300ml nezaslađene pavlake za šlag

prstohvat soli i šećera, ali dobar (ne stidljiv) prstohvat

U posudu u kojoj ćete mutiti vafle sipajte redom, brašno, šećer i so i dodavajući vodu i mešajući formirajte smesu. U zasebnoj posudi umutite pavlaku za šlag ali pazite da je ne premutite, treba da ostane onako mekana kada se umuti. Umućenu pavlaku lagano dodajte smesi od brašna i vode, polako sjediniti kako ne biste premutili.

Zagrejte aparat za vafle po uputstvu, premažite rastopljenim puterom (ovo uradite samo pre početka pečenja). Sipajte određenu količinu smese i pecite dok vafli ne budu dobro zlatne boje. Ponovite sa ostatkom smese. Jedite vruće uz šlag i džem po izboru.