marakuja i pavlova torta

O marakuji sam pisala 2016. godine, do tada sam ovo voće sretala samo kroz kuvare i internet. Izuzetnog oblika, iako boja i miris očaravaju tek kada se prereže na pola, lakoća samog ploda jednako očarava. Loptice uglavnom tamno ljubičaste, lagane kao loptice za stoni tenis, ipak veće, a pune nutritijenata vrednih pažnje. Žao mi je što se ne nameće u toku svoje sezone više po marketima, i što se prodaje na komad, jer u kilogram može da stane i do 30 plodova. 

Priču o prvom susretu možete pročitati ovde

https://mykitchenkiosk.blogspot.com/2016/01/purple-passion-fruit-pavlovas.html?m=1

Passiflora edulis, marakuja, passion fruit, voće visoko cenjeno u svetu hrane. Biljka čije poreklo vodi iz južno američke države Paragvaj. Pojava ploda datira još u rani 17-ti vek. Diči se pre svega visokim sadržajem antioksidanata i baš se zbog toga izdvaja sa nutritivne tačke gledišta. Ima visok sadržaj vitamina C, sadrži vitamin A, kalijum i kalcijum. Ubraja se u zdravu namirnicu jer sadrži malu količinu prostih šećera (kao i većina voća). Marakuja je voće pogodno i za dijabetičare i navodno uz konzumaciju sa cimetom ima još bolji efekat (blagotvorno dejstvo).

Ovo egzotično voće ima glatku, tvrdu koru, tamno ljubičaste boje (žuta i druge boje kore još nisu viđeni kod nas u ponudi). Kada se preseče, prereže, unutra je pulpa, narandžasto-žute boje, sa crnim semenkama, želatinozno-sluzastog izgleda i ukusa. Egzotična sadržina se vadi kašikom i tako konzumira, iako ga ljudi gde se ovo voće gaji i odakle potiče jedu tako što prstima otvaraju koru i ustima usisavaju sadržaj, bez da koriste pribor za jelo.

Iako mu je kora glatka, svoju potpunu zrelost, a sa tim i slatkoću, dostiže kada kora počne da se lagano smežurava i kada je pri dodiru blago mekana. Zreli plodovi se čuvaju u frižideru par dana. 

U kulinarstvu se kombinuje kako sa slatkim tako i sa slanim jelima. Dodatak je mnogim mešavinama ceđenih sokova egzotičnog ukusa, smutijima, voćnim kašama. Ima kiselkasto sladak ukus, a zrna pucaju pri zagrizu. 

Severna polulopta u ovom voću uživa tokom zime i leta, od novembra do marta i od jula do septembra. 

Zato uronimo u egzotičnost marakuje!

Pavlova torta, dezert koji iz običnog prerasta u senzaciju.. 

za pet pojedinačnih (malih) torti vam je potrebno:

3 belanca, na sobnoj temperaturi (jaja M veličine)

1/2 šolje (100g) kristal šećera 

1/4 šolje (30g) prah šećera 

mrvica soli

par kapi limuna (sveže ceđenog limunovog soka)

Belanca se uz postepeno dodavanje kristal šećera mute mikserom par minuta, dok ne budu čvsta i dok se šećer ne oseća između prstiju. Zatim se postepeno dodaje prah šećer i lagano se nastavi sa miksiranjem. Doda se mrva soli i par kapi soka od limuna i promeša se da se sjedini.

Rerna se zagreje na 105 stepeni C, belanca se velikom kašikom izvade na papir za pečenje koji se stavi na pleh, i peku se 2-2.5h. Lagano će promeniti boju iz bele u krem, kada su popucala i kada se lako odlepljuju sa papira rerna se isključi. Vrata od rerne se odškrinu malo, zaglave se sa drvenom varjačom, i ostavi se da se sasvim ohlade nekoliko sati (najbolje preko noći).

Serviraju se uz umućenu pavlaku za šlag, i sveže voće, marakuju za egzotični ugođaj.

Ovo je slastica koja kaže volim te dok se jede :)